Одељење ортопедије и ортопедске трауматологије се бави се дијагностиком и лечењем повреда коштано-зглобног система и обољења, посебно дегенеративних што укључује и збрињавање ургентних стања у овој области.
Ортопедска хирургија располаже посебном операционом салом у којој је могуће извести и најсложеније коштано-зглобне операције. Такође, поседује артроскоп новије генерације на коме се обављају интервенције. Изводе се разне врсте ресекционих, мобилизационих, динамичких, ампутационих, корективних, стабилизационих, реконструктивних и алоартропластичних операција, а запажени су резултати у области алоартропластике кука, колена и успешни почеци алоартропластике рамена, као и компресионо-дистракционе остеосинтезе методом по Илизарову. Најчешће се јављају повреде зглоба кука. Сходно индикацијама, са успехом се предузимају и „salvage“ (процедуре спасавања) и алопластичне процедуре. Велико искуство је стечено у лечењу трауматизованих пацијената, почев од политрауме, отворених и затворених прелома свих типова, луксација и луксационих прелома зглобова до различитих мекоткивних повреда.
Дијапазон оперативних захвата је велики:
- Хируршко лечење прелома горњег и доњег екстремитета савременим имплантима за интерну фиксацију прелома под контролом Рентген апарата, и то:
– интрамедуларним клиновима (ИМ) („Gamma nail“ за проксимални фемур и проксимални хумерус, ИМ клиновима за дијафизе фемура, тибије и хумеруса итд.),
– DHS („dynamic hip screw“) и DCS („dynamic condylar screw“) системима,
– LCP („low contact plate“) плочама MIPO („minimal invasive plate osteosynthesis“) техником,
– конвенционалним имплантима,
– екстрафокалним апаратом, итд. - Хирургија уградње вештачких зглобова кука и колена (примарна и ревизиона хирургија);
- Хируршко лечење урођених и стечених деформитета локомоторног апарата (чукљеви, ишчашење зглоба кука, нестабилност чашице колена, нестабилност рамена итд.);
- Артроскопија колена (менискуса, укрштених лигамента итд.), рамена и скочног зглоба;
- Хируршко лечење инфекције локомоторног апарата (остеомијелитис, гнојне упале зглобова и мекоткивних структура).
Постоперативни ток је поред стручне медицинске неге испраћен и брзом применом физикалне терапије и раном рехабилитацијом пацијената, који у највећем броју током хоспитализације буду оспособљени, тј. рехабилитовани за даљи независни живот.
